Вила завађа браћу 0001    Рани мајка два сина малена, 0002    Све преслицом и руком десницом. 0003    Када их је мајка отхранила, 0004    Једнаке им коње набавила, 0005    Једнаке им хаљине скројила, 0006    Једнаке им пушке намистила, 0007    Па их шаље хитар лов ловити. 0008    Иду браћа прико поља равна, 0009    Туде су их виле угледале, 0010    Говорила вила старјешница: 0011    „Ко би ону браћу завадио, 0012    Ја би њему старјешинство дала 0013    Брез промјене за девет година.“ 0014    Све су виле земљи погледале, 0015    Ал не гледа вила Магдалена, 0016    Већ говори својој старјешници: 0017    „Хоћеш дати своје старјешинство 0018    Брез промјене за девет година, 0019    Ја ћу ону браћу завадити.“ 0020    Скочила се вила Магдалена, 0021    Од камења овце поградила, 0022    А од себе чобаницу младу. 0023    Када су је браћа угледала, 0024    Туде су се млада посвадила. 0025    Пејо вели: „Моја је дјевојка.“ 0026    Нико вели: „Моја је дјевојка.“ 0027    Узе Пејо ноже оковане, 0028    Удри Нику по свилену пасу. 0029    Како га је лако ударио, 0030    На ножу му срце извадио. 0031    Паде Нико у зелену траву, 0032    Узе Пејо чобаницу младу, 0033    Па ју меће за се на ђогата, 0034    Па он иде своме б’јелом двору. 0035    Кад је било на пол б’јела пута, 0036    То је њему нешто на ум пало, 0037    Па погледа за се на ђогата, 0038    Ал му нема чобанице младе. 0039    А он се је натраг повратио 0040    Па он пита свог брата Николе: 0041    „Мили брате, мореш приболити, 0042    Да ти носим свакакве мелеме?“ 0043    „ „Могу знати, приболити не ћу 0044    Ајде мајци, па је разговори.“ “ 0045    Кад је Пејо р’јечи разумио, 0046    Што му братац из траве говори. 0047    Он узима ноже оковане, 0048    Па удара себе у срдашце, 0049    Мртав паде у зелену траву. 0050    То се чудо на далеко чуло, 0051    За то им је мила мајка чула, 0052    Туде им је гробље поставила, 0053    Око њих је цв’јеће посадила, 0054    Висок борић и румену ружу. 0055    Мајка кука до својега в’јека.